Razlike u performansama izmedju razlicitih gibnjeva, prednosti i mane

Cesto ce te u literaturi o spustanju Zastave naici na podatke koji gibanj postaviti na auto, da li sa tri, cetiri lista ili gibanj od kamiona, kombija i slicno. Pre svega cu se bazirati na fabricke gibnjeve, tj gibnjeve sa dva, tri i cetiri gibnja, dok cu izvuci neke paralele u odnosu na druge gibnjeve.

Pre svega, vecina na Zastavama imaju gibanj sa 2 lista, posto su dolazili vecinom fabricki na Yugo, Z101 i Z128, tek neke starije generacije Z101 i Z128 su imale fabricki gibanj sa 3 lista. Gibanj sa 3 lista su imale starije Z101 i Z128 i neka Poly vozila na bazi Z101, dok sa 4 lista su imala u vecem broju Poly.

Ono sto je najbitnije za vozilo kod kojih je akcenat bacen na performanse, a koriste se svakodnevno u saobracaju, je progresivnost. To znaci da sto se vise sabija opruga/gibanj/amortizer, do da bude tvrdji auto. Zasto je to bitno, zato da bi pri manjim i umereno velikim neravninama tocak uspevao da odrzi adekvatan kontakt sa kolovozom uz zadrzavanje odredjenog nivoa udobnosti sto se postize odredjenom mekocom oslanjanja a opet da se zadrze performanse kada vozilo krene da se naginje, tj da se smanji naginje sto se postize tvrdocom pomenutih elemenata, odnosno pre svega oprugom i gibnjem. Jer sto tvrdje ne znaci da ce auto imati bolje performanse, tvrdoca oslanjanja ima pozitivan efekat do trenutka kada je u mogucnosti da odrzi tocak u kontaktu sa kolovozom. Ljudi obicno grese, misli da ono sto moze na trkama da se koristi to moze i u saobracaju i istina je da se kod nas trke voze po neadekavatnim stazama, ali i dalje oni ne moraju da ocekuju otvorene sahte, kratere od rupa, izrazene kolotrage, prelaske preko pruge i slicne probleme na kolovozu koje moze da zadesi vozilo koje se koristi u svakodnevnom saobracaju.

E sad da se vratimo na temu, a to je gibanj. Kako se postize progresivnost? Progresivnost se postize razlicitim tvrdocama listova ili razlicitim duzinama listova u gibnju i ovaj drugi nacin je mnogo cesci i takav koriste i fabricke Zastave.

Primer gibnja sa 2 lista:



Primer gibnja sa 3 lista (meksa verzija):



Primer gibnja sa 3 lista (tvrdja verzija):



Primer gibnja sa 4 lista:




Probacu nacin funkcionisanja da obrazlozim kroz primer. Pre svega, crne strelice na slikama oznacavaju mesto gde naleze gibanj na karoseriju odnosno gredu/most. Crvene, zelene i plave stelice pokazuju pravac kretanja gibnja pod opterecenjem. Uzecemo teoretski primer da govorimo o Zastave koja ima dvolisni gibanj koji pod maksimalnim opterecenjem (brz prolazak kroz krivinu ili prelazak preko velike neravnine) ima hod od 60mm sa gibnjem od 2 lista.

1. Gibanj sa 2 lista ima dva lista jednake duzine sto znaci da oba lista preuzimaju opterecenje tj sprecavaju oscilaciju tocka kao sto prikazuje crvena strelica. Pri nekim manjim neravninama i pri relativno sporijem prolasku kroz krivinu, gibanj dozvoljava oko 30mm hoda dok pri vecim opterecenjima se sabija do nekih maksimalnih 60mm.

2. Meksa verzija gibnja sa 3 lista koristi tri lista koji su razlicite duzine. Pre svega, nesto veca tvrdoca gibnja omogucava smanjenje hoda na oko 50mm hoda. To znaci da pri maksimalnom opterecenju ce se auto nagunit manje za 10mm na tu stranu i da ce te najvece neravnine slabije amortizovati. Ali to ne znaci da ce manje neravnine losije da amortizuje i da bude neudoban. Razlog za to je sto koristi listove razlicite duzine. Primera radi neke minimalne neravnine koje zahtevaju kod od 10-15mm ce preuzeti najvise prvi list tj obelezeno crvenom strelicom. Nesto vece opterecenja i neravnine ce preuzeti prvi u drugi list, tj obelezeno crvenom i zelenom strelicom i to je neki hod od 35-40mm. I tek najveca opterecenja preuzimaju sva tri lista. To znaci ovakav trolisni gibanj ce imati prilicno slicna svojstva po pitanju udobnosti i moci ce vrlo dobro da odrzava kontakt sa kolovozom a omogucice nesto manje naginjanje vozila i bolje osobine, takodje ce bolje da podnese opterecenje vozila pod tovarom. Jer ce oko 20% manje da legne auto po opterecenjem u odnosu na gibanj sa 2 lista. Cisto da objasnim ovo, znaci ako vozilo sa oko 200kg (u gepeku ili na zadnjem sedistu), ono ce da legne oko 50mm u slucaju gibnja sa 2 lista dok ce sa gibnjem od tri lista da legne oko 40mm tj oko 20% manje.

3. Tvrdja verzija gibnja sa 3 lista ima vrlo slicne osobine kao i meksa, ali postoje i razlike. Posto koristi dva lista jednake duzine i jedan nesto kraci, to znaci da ce vec manje neravnine da prenosi punom snagom na dva najduza gibnja, obelezeno crvenom strelicom. Srednje opterecenja ce preuzimati vec i treci list. Ovo znaci da ce hod biti nesto manji nego kod gibnja sa 3 lista kod kojih su razlicite duzine sva tri lista, pod najvecim operecenjem ce da ima hod od oko 45mm. Razlika je minimalna, tako da tocak i dalje ima dobar kontakt sa kolovozom, jedino je osetljiviji malo na neravnine ali podnosi bolje opterecenje vozila pod tovarom, posto se hod smanji za oko 25% u odnosu na gibanj sa 2 lista.

4. Gibanj sa 4 lista ima dva lista jednake duzine i dva kraca lista razlicitih duzina. Ovakav gibanja u odnosu na gibanj sa 2 lista smanjuje hod pod maksimalnim opterecenjem za 50%. To znaci da pod najvecim opterecenjem ce da se sabije 30mm. E sad to naravno znaci dobre performanse jer ce prilicno da se samnji naginjanje karoserije ali se smanjuje i mogucnost upijanja neravnina. Naravno i dalje manje neravnine ne trpe mnogo, jer najmanja opterecenja do oko 10mm preuzimaju prva dva najduza lista, obelezeno crvenom strelicom. Pa onda optrecenja do 20mm preuzimaju prva tri lista, obelezeno crvenom i zelenom strelicom, pa tek najveca opterecenja od 30mm preuzimaju sva 4 lista obelezeno crvenom, zelenom i plavom strelicom. Pod teretom, vozilo ce 50% manje da se sabije po opterecenjem u odnosu na gibanj sa 2 lista, tj ako se pod 200kg sa dvolisnim gibnjem sabilo 50mm, sa gibnjem od 4 lista ce se sabiti toliko tek kad ga opteretite sa 400kg.

Verujem da ce sad mnogi reci, pa onda ok, ovi drasticno smanjuju hod, neudobniji su i auto ce da skakuce, onda cemo da se zadrzimo na gibnju sa 2 lista, ali moram da napomenem da to zavisi od nacina koriscenja vozila. Tj ako ste navikli da vozilom vozite po rupama, ne asfalitiranim ulicama i da prelazite preko bankinama i lezecih policajaca bez usporavanja, onda ce te ostetiti posledice zamene gibnja sa 2 lista za nekim sa vise listova. Ali ako spustite vozilo, to necete biti u moguci vise raditi jer postoji mogucnost da ostetite vozilo, udarite branik, karter, menjac ili auspuh u slicno i moracete usporiti pri prelasku tih vecih neravnina, a samim tim tvrdji gibanj tj sa vise listova nece vise biti opterecen pa ce moci adekvatno da amortizuje neravnine.

Namece se pitanje, kako odabrati adekvatan gibanj, pa treba se pre svega odluciti sta se zeli.

1. Dvolisni gibanj licno ja ne bih koristio na vozilu, jer jednostavno nije adekvatno dimenzionisan, tj vremenom se sabije i prilicno slab otpor ima pod opterecenjem tako da je dosta cest slucaj da po opterecenjem legne na odbojnu gumu a to pogorsava performanse vozila i neudobnije je jer leze na tvrdu gumu koja ima slabu mogucnost amortizacije. Ljudi ih obicno sprenguju da bi to izbegli, ali onda je zadnji deo vozila izdignut i onda ima visoko teziste pa lako izgubi kontakt sa kolovozom. Plus kad se sabije tako pod opterecenjem, amortizeri trpe velika opterecenja i brze stradaju.

2. Trolisni gibanj, ali meksu verziju, preporucjem svima kao adekvatnu zamenu za dvolisni gibanj. Adekvatnije je dimenzionisan, bolje podnosi opterecenja a udobnost je zadrzana na prilicno slicnom nivou. Moguce je i u odredjenom procentu i spustiti vozilo.

3. Trolisni gibanj u tvrdjoj verziji, preporucujem onima koji zele nesto bolje performanse i kojima je glavni cilj spustanje vozila u odredjenoj meri. Pogotovo ako je ugradjen plin u vozilu sa vecom flasom.

4. Cetvorolosni gibanj preporucujem za one koji zele performanse pre svega i drasticnija spustanja.


Da se vratim sad malo na pocetak, ako pratite malo internet, videcete da se ljudi obicno odlucuju za trolisni gibanj ili uzimaju gibanj od kamiona, kombija i slicnih vozila umesto gibnja sa 4 lista. Tesko je definisati sad da li je to adekvatno ili ne, jer postoje razne tvrdoce gibnjeva, ali cesto ce te primetiti da ljudi postavljaju samo jedan takav list ili eventualno dva, nekad u kombinaciji sa jednim fabrickim gibnjem sto znaci da postoji odredjen nivo povecanja tvrdoce. Ali cak i teoretski da kazemo da recimo jedan list od kamiona ima tvrdocu kao 4 lista koja su dolazila fabricki na Zastavi, to ne znaci da ce imati jednake osobine u voznji. Razlog za to je progresivnost, jedan tvrd list ce uvek jednako trpeti opterecenje, tj i na najmanjoj neravnini ce punu svoju snagu preneti u smanjivanju te oscilacije u odnosu na gibanj sa progresivnim dejstvom. Linearno prenosenje opterecenja jeste bolje za performanse, jer vozilo ima uvek jednake osobine i predvidljiviji je u ponasanju ali na ravnom kolovozu, po svakodnevnim neravniama nece imati adekvatnu moc amortizacije i tocak ce gubiti kontakt sa kolovozom. Zato je za svakodnevno vozilo bolje odabrati progresivnu verziju gibnja jer ce tocak imati bolji kontakt sa kolovozom.

Moram napomenuti isto i da hladno peglani gibanj nije istih osobina kao i gibanj koji je zagrevan pri peglanju jer zagrevanje materijala smanjuje njegovu elasticnost tj kali se materijal i povecava tvrdoca pa se smanjuju mogucnosti amortizacije a postoji i velika verovatnoca od pucanja gibnja usled zamora materijala jer je izgubio elasticnost.

I za kraj samo da napomenem da dimenzije u primerima nisu 100% precizne, jer je nemoguce sve kombinacije i mere izneti precizno, ali daju odredjene smernice sta se dogadja sa tockovima na zadnjoj osovini. Takodje, postoje jos neke stvari koje treba uzeti u obzir, posto uticaj ima i trenje izmedju listova kao i medjusobni spoj listova na sredini preko kopce, ali je to u odredjenoj meri zanemarljivo.


Pripremio i sastavio: YUgisa