Sile/tvrdoca amortizera

Ajd da napisem nesto iz svoje "struke", primere sila tj tvrdoce amortizera razlicitih proizvodjaca namenjeni za Zastavu. Pre nego sto svi krenu u teoretisanje kako su neki udobniji, a neki sportski, reci cu da su izneseni podatci maksimalne sile koje postizu amortizeri i da nisu bas najprecizniji podatak za odmeravanje osobina amortizera u tom smislu koji je udobniji a koji sportskiji ali eto cisto da pokazem da nije svejedno koji amortizer se koristi i da nije to sve isto Udobnost nije moguce bas proceniti iz datih podataka, ali performanse se jos i mogu, sto je veca tvrdoca na pritisak, to je sportskiji osecaj i veca stabilnost auta na pravcu dok sto je veca sila na izvlacenje to je sportskiji osecaj tj veca stabilnost pri brzim promenama pravca ali to je jako grubo receno. Takodje kod nekih proizvodjaca postoje varijacije izmedju parova amortizera u silama a kod nekih cak i par amortizera nije imao jednake sile pa cu takve proizvodjace da obelezim sa zvezdicom pored naziva i takodje sam napisao onu tvrdju verziju i napisacu u zagradi da li su gasni (visokog pritiska) amortizeri i koliko parova sam merio. I sve sile su za nove prednje amortizere:

Posto moram da zastitim podatke od konkurencije, necu iznositi silu u N nego cu izraziti koliko su amortizeri tvrdji ili meksi od fabrickih amortizera Pristina:

Delphi (1 par)
-0% veca tvrdoca na pritisak
-0% manja tvrdoca na izvlacenje

Sachs* (3 para)
-28,5% veca tvrdoca na pritisak
-10% manja tvrdoca na izvlacenje

Schwarz (3 para)
-50% veca tvrdoca na pritisak
-35% veca tvrdoca na izvlacenje

Lip/QH (12 parova)
-24% veca tvrdoca na pritisak
-37% veca tvrdoca na izvlacenje

"Crveni" Zastava Sport (1 par)
-24% veca tvrdoca na pritisak
-37% veca tvrdoca na izvlacenje

BMR Bilstein (17 parova, gasni)
-200% veca tvrdoca na pritisak
-70% veca tvrdoca na izvlacenje

Monroe (1 par)
-0% veca tvrdoca na pritisak
-50% veca tvrdoca na izvlacenje

Monroe* (1 par, gasni)
-100% veca tvrdoca na pritisak
-7% veca tvrdoca na izvlacenje

Tvrdo kao kamen od jedne firme* (1 par)
-115% veca tvrdoca na pritisak
-50% veca tvrdoca na izvlacenje

"Gewinde" za grad od gore pomenute firme* (1 par)
-10% manja tvrdoca na pritisak
-70% veca tvrdoca na izvlacenje

BMR Bilstein kopija (2 para, gasni)
-43% veca tvrdoca na pritisak
-0% veca tvrdoca na izvlacenje

Lip/QH kopija* (1 par)
-10% manja tvrdoca na pritisak
-27% manja tvrdoca na izvlacenje

Bilstein B6 za trke (2 para, gasni)
-270-370% veca tvrdoca na pritisak
-0-70% veca tvrdoca na izvlacenje


Za trke necu da kazem tacne mere vec samo orjentacione kako ne bi mogao nikako da preracuna sile od strane dobrih matematicara posto postoje tacni podataci na internetu Takodje postoji par varijacija ali su upadaju u date parametre. Takodje pre nego sto neko krene sa antireklamom, kopije nisam nikad nikome ugradio

Postoje jos neki proizvodjaci kao npr originalni Bilstein amortizeri, Osrav, MaxPro, Supra, Optimal i verovatno jos neki za koje nisam cuo. Mada sa Suprom jesam imao iskustva i znam da su u sklopu QH firme pa me ne bi cudilo da su kao Lip amortizeri.

Sa zadnjim amortizerima sam imao mala iskustva ali sa kojima sam imao iskustva, zadnji imaju iste ili jako slicne osobine kao prednji od istog proizvodjaca.

Pripremio i sastavio: YUgisa

Da dodam par novih:

Optimal prednji (2 para)
-25% veca tvrdoca na pritisak
-35% veca tvrdoca na izvlacenje

Optimal zadnji (1 par)
-50% veca tvrdoca na pritisak
-35% veca tvrdoca na izvlacenje

BMR prednji Standard+ (1 par, gasni)
-175% veca tvrdoca na pritisak
-60% veca tvrdoca na izvlacenje

Optimal amortizeri su malo atipicni po pitanju toga da prednji i zadnji amortizeri nemaju jednake osobine po pitanju tvrdoce na pritisak tj sabijanje.

Posto je bilo par pitanja o tome sta tacno znace ove sile amortizera u praksi, da iznesem neko svoje vidjenje oko nacina funkcionisanja amortizera po tom pitanju kroz neka svoja iskustva i testiranja amortizera.

Sila na pritisak tj sabijanje sluzi za odredjivanje komrpomisa udobnosti i performansi auta. Sto je veca sila to je vozilo neudobnije ali stablinije.

Sila na izvlacenje igra najvecu ulogu u postizanju boljih performansi vozila.


Naravno ovo namece pitanje, zasto jednostavno ne bi silu na izvlacenje podigli na vrlo visok nivo i postigli visoke performanse, a silu na pritisak smanjili minimalno da dobijemo bolje performanse? Razlog za to je sto sila na izvlacenje ima smisla do odredjene granice. Ona treba da zaustavi jednu oscilaciju oslanjanja koje potice od sile istezanja opruge i od mase oslanjanja i tockova odnosno neogibljene mase. Ako bi se sa tom silom preteralo, desavalo bi se da se amortizer pri oscilacijama jednostavno ne izvlaci na potrebnu meru koja odgovara stalnoj visini auta nego bi ukoliko dodje do vise uzastopnih neravnina sve vise i vise ostao sabijen dok se jednom ne bi sabio skroz i vratio bi se u pocetnu visinu tek posle idealnog ravnog kolovoza ili tek po zaustavljanju vozila. A sabijanje amortizera do kraja i smanjenje njegovog hoda na sabijanje zbog nemogucnosti da se izvuce bi dalo lose performanse i udobnost. Zato sila na izvlacenje moze samo delimicno da se poveca kako bi se postigle bolje performanse. Zbog tog razloga, deo performansi mora da se postigne kroz silu koja se javlja pri sabijanju amortizera i da se zrtvuje deo udobnosti.

Naravno definisanje maksimalnih vrednosti tih sila nije moguce jer zavisi od mnogo parametara, tako da niko ne moze reci da tacno toliko i toliko N sile daje takve i takve performanse i sve preko i ispod toga je losije. To moze da se vidi i iz gore pomenutih podataka gde se vidi da se sile na izvlacenje kod standardnih amortizera krecu od sila koje su manje za 10% u odnosu na fabricke amortizere Pristina pa cak do 50% vise. Takodje i sile na sabijanje variraju, pretezno na vise od standardnih i dostizu cak 50% vecu silu kod uljnih amortizera tj cak 100% kod amortizera sa visokim pritiskom gasa kao sto su odredjena vrsta Monroe amortizera.

Naravno kada se kaze da neki amortizer ima 50% vecu silu to ne znaci da je on 50% stabilniji ili neudobniji... Uzmimo za primer dva amortizera, prvi amortizer je kontrolini A, drugi je B i B amortizer ima duplo vecu silu na sabijanje od amortizera A. To ne znaci da je B duplo stabilniji od amortizera A niti da je duplo neudobniji od amortizera A. To znaci da po pitanju udobnosti amortizer B dati osecaj na neravnini od 75mm kao kada sa amortizerom A predjete preko neravnine od 100mm. Naravno normalne neravnine koje se prolaze vecim brzinama su najcesce oko 30mm tako da kad sa A amortizerom predete preko tolike neravnine, to je kao kad predjete sa B preko 22.5mm neravnine sto nije tako velika razlika a uz to i guma moze deo toga da kompenzuje. Isto tako vozilo sa B amortizerima ce se naginjati u odredjenoj krivini pri nekoj brzini mozda 22.5mm a sa amortizerima A sa 30mm sto opet nije tako velika razlika, zato je za performanse bitna i obriga/gibanj jer amortizer nije u mogucnosti da donese velike razlike u performansama. Takodje kod ove price o naginjanju isto je bitno uzeti u obzir da ako amortizer ima vecu silu na izvlacenje da ce pri naginjanju jedan amortizer da se sabija a sa druge strane osovine da se izvlaci, tako da je moguce postici nesto bolje rezultate.

No ova tematika nije tako jednostavna kao sto je gore napisano, jer postoje jos neki parametri koji bitno uticu na sve ovo. Pre svega da li su amortizeri uljni (ili gasni niskog pritiska, u daljem tekstu se podrazumevaju ova dva tipa) i gasni amortizeri visokog pritiska. Gasni amortizeri visokog pritiska omogucavaju postizanje mnogo vecih sila na pritisak i nesto vece na izvlacenje u odnosu na ulje jer gas omogucava povecanje sile bez smanjenja mogucnosti amortizacije neravnina, a amortizacija neravnina se ne ogleda samo u udobnosti nego i u postizanju boljih performansi, jer je vrlo bitno da se postigne to da guma ima kontakt sa kolovozom. Ultra tvrde opruge i amortizeri ne moraju da znace visoke performanse ukoliko vozilo ne moze da amortizuje neravnine i guma nije u kontaktu sa kolovozom. Jer kad guma nije u kontaktu sa kolovozom, vi niste u mogucnosti ni da ubrzavate, ni ti da kocite a ni da skrecete.

Razlog zasto gasni amortizeri viskog pritiska omogucavaju to je sto i oni kao i uljni amortizeri funksionisu na principu prolaska ulja kroz ventile. Pri nailasku na neravninu, ventili nemaju dovoljnu protocnost i ogranicavaju brzinu protoka ulja sto sprecava amortizovanje neravnina i to se ogleda kao umanjenje udobnosti i nemogucnosti odrzanja gume u kontaktu sa tlom na odgovarajuci nacin. Zato se gasni amortizeri visokog pritiska mogu ventilisati sa protocnijim ventilima koji ce da lakse amortizuju neravnine a da se gubitak sile zbog slabijeg ventilisanja kompenzuje visokim pritiskom gasa.

Ipak, dolazimo do parametra da nisu svi amortizeri jednako ventilisani, gore dati podatci su maksimalne sile koje postizu ti amortizeri ali to ne znaci da su dva amortizera jednaka ako imaju jednake maksimalne sile. Mogu se razikovati pocetne sile i sile u srednjim rezimima funkcionisanja amortizera sto isto utice na performanse odnosno udobnost pre svega. Sto je manja pocetna sila to ce amortizer biti udobniji jer ce bolje da savladava neke manje neravnine. Ja sad trenutno nemam parametre bas za sve amortizere, ali za neke koje imam, navescu pocetne sile na sabijanje odnosno pritisak, sile na izvlacenje nisam nikad zapisivao jer nemaju neku bitnost. Date su procentualne razlike u odnosu na Amortizere Pristina.

Sachs
-300% veca pocetna sila na pritisak

Lip/QH
-250% veca pocetna sila na pritisak

Schwarz
-250% veca pocetna sila na pritisak

Monroe
-0% veca pocetna sila na pritisak

Monroe (gasni)
-500% veca pocetna sila na pritisak

BMR Bilstein (gasni)
-800% veca pocetna sila na pritisak

Bilstein B6 za trke (gasni)
-1200-1500% veca pocetna sila na pritisak (orjentacioni podatak)

Dodao bih jos jedan podatak, a to je da kod amortizera Pristina, sila na izvlacenje je 30% veca od sile na sabijanje odnosno ukoliko se procenat odredjuje u odnosu na silu za sabijanje, onda je 45% veca tj kroz primer, ako je sila na sabijanje 105N, onda je sila na izvlacenje 150N. Tako primera radi, za Sachs amortizere iako su sile izrazene u procentima 28,5% vece na pritisak i 10% manje na izvlacenje, ove dve sile izrazene u N su jednake tj jednako se tesko sabijaju i izvlace. Ili primera radi, Bilstein amortizeri imaju 200% vecu silu na pritisak i 70% veca tvrdocu na izvlacenje u odnosu na amortizere Pristina, ali kada se uporede te dve sile, sila na pritisak je veca samo 23% u odnosu na silu na izvlacenje.

Ceo ovaj tekst je vrlo uproscena tematika oko nacina funkconisanja amortizera, sve ovo je mnogo komplikovanije ali ovo je dovoljno da se sagleda situacija i kao sto se vidi, stvari su mnogo komplikovanije od toga da je "sve to isto".

Pripremio i sastavio: YUgisa

Da dodam par novih:

SBB prednji (6 parova)
-38% veca tvrdoca na pritisak
-50% veca tvrdoca na izvlacenje

SBB zadnji (2 para)
-57% veca tvrdoca na pritisak
-33% veca tvrdoca na izvlacenje

SBB zadnji (2 par, gasni)
-166% veca tvrdoca na pritisak
-10% veca tvrdoca na izvlacenje

SBB amortizeri kao i Optimal amortizeri su malo atipicni po pitanju toga da prednji i zadnji amortizeri nemaju jednake osobine po pitanju tvrdoce na pritisak tj sabijanje.

LASS prednji (1 par)
-10% veca tvrdoca na pritisak
-23% veca tvrdoca na izvlacenje

Liwen zadnji (1 par, gasni)
-138% veca tvrdoca na pritisak
-50% veca tvrdoca na izvlacenje