Naleganje felne tj centralnog otvora na glavcinu

Postoji mnogo rasprave na internetu oko toga cemu sluzi centralna rupa na felni i da li mora ili ne da naleze na glavcinu, pa da iskoristim priliku da iznesem svoje misljenje.

Najvise se dilema svodi na dve varijante a to su:
1. Da naleganje felne nije obavezno i da ono sluzi samo za potrebe lakse montaze tocka i za pomoc pri centriranju tocka
2. Da se opterecenje direktno prenosi sa felne na glavcinu putem ispusta na glavcini.

Licno smatram da je istina negde na pola puta. Pod normalnim okolnostima, sila kojom su pritegnuti srafovi, trebali bi da daju dovoljnu silu trenja izmedju povrsine felne i povrsine distancera/diska/dobosa/glavcine. Ta sila trenja omogucava i dovoljno trenje u slucaju obrtne sile koja se javlja pri ubrzanju ili usporavanju atuomobila tj tocka kao i sile koju prousrokuje opterecenje mase vozila kao i sile od udarnih rupa i slicno.

Naravno ovo gore potvrdjuje prvi teoriju, pa da se vratimo na pricu da i u drugoj ima istine. Pre svega, u tim normalnim okolnostima, felna ima zazor oko 0.05mm oko glavcine, tj precnik centralnog otvora je u praksi najscesce 0.1mm veci od precnika ispusta na glavcini. U skladu sa iznad napisanim, felna u tim normalnim okolnostima ne naleze na taj ispust ali treba uzeti u obzire da u slucajevima velikih opterecenja kao sto su udarne rupe, bankine i slicno vrlo lako moze da se desi da se ta sila trenja koja se javlja izmedju felne i /distancera/diska/dobosa/glavcine prevazice te se opterecenje prenosi direktno kroz centralni otvor na felni na ispust od glavcine.

Tako da se vidi da ispust na glavcini ne sluzi samo radi lakse montaze tocka. Svakako da u automobilskoj industriji ima u manjem broju primera gde su fabricke izvedbe vozila koji nemaju centralni otvor na felni i ispust na glavcini, ali to su vecinom vozila starijih generacija koja zbog svoje konstrukcije su imale mnogo manje izrazeno opterecenje usled vecih profila guma, mekano trimovanih oslanjanja, male mase vozila i slicno. Takodje takvi primeri izvedbe se mogu videti i kod nekih transportnih vozila i traktora ali se i to najcesce praktikuje kod vozila gde postoji mnogo veci broj srafova tj brezona koji drze te tockove za glavcinu u odnosu na najcesce izvedbe kod putnickih vozila sa 4 ili 5 srafova tj brezona.

Naravno, siguran sam da ce biti ljudi koji ce ipak odbiti ovu tezu, pa cu im ja dati jedan primer za razmisljanje, a to je da ako ispust na glavcini sluzi iskljucivo samo radi lakse montaze i radi lakseg centriranja na putnickim vozilima i kako oni tvrde, da konus na srafovima sluzi za centriranje felne, onda zasto vozila koja imaju fabricki brezone umesto srafova imaju i dalje taj ispust na glavcini? Jer ako vozilo ima brezone na tockovima, onda prvo morate felnu da nacentrirate da je navucete preko brezona te onda nema smisla da ima ispusta na glavcini ako to nema neki sigurnosni efekat da u slucaju velikh naprezanja dodje do prenosenja opterecenja sa felne na ispust. Primer za ovo se moze videti npr kod Honde S2000 koja je fabricki dolazila sa brezonima:




Problem postaje izrazeniji u slucajevima koriscenja aluminijumskih i slicnih felni u odnosu na celicne, jer su felne debljeg srca te koriste duze srafove, ova tematika postaje problematicna kada se koriste distanceri od 10+cm gde vecinom to znaci da ce se distancer oslanjati na ispust na glavcini dok sama felna mora da se oslanja na samo na distancer i po internetu se mogu naci mnogi primeri pucanja distancera tj odvajanja tog ispusta od samog distancera u slucajevima kad su lose izradjeni i ne mogu da podnesu to opterecenje pa cak i slucajeva da puknu srafovi tj brezoni i da otpadne tocak sa vozila. Sigurno ce biti i kriticara koji ce reci ako felna ima veci otvor, mnogi stavljaju plastican prsten koji sigurno ne moze da prenese takvo opterecenje. Treba znati da se za potrebe tih prstenova koriste tvrde industijske plastike cija je nosivost prilicno velika, takodje opterecenje koje se prenosi na tom spoju felne i glavcine nije u jednoj tacki, neko se prenosi na vecoj povrsini.

Takodje, lose centrirana felna na glavcini moze da doprinese mnogo problema, kao sto su vibracije koje narusavaju komfor same voznje ali i opterecuju delove oslanjanja uz i bezbednosne probleme kao sto su odvrtanje srafova ako se pogodi odgovarajuca rezonantna osilacija.

Za kraj:
Istina je negde na pola puta, u normalnim uslovima, srafovi omogucavaju dovoljnu silu da se proizvede trenje na spoju felne sa distancerom/diskom/dobosom/glavcinom ali ta sila moze da se prevazidje u nekim kriticnim situacijama te ispust na glavcini daje odredjenu sigurnosnu potporu za prenosenje opterecenje kako ne bi doslo do prevelike smicajuce sile koja bi dovela do pucanja tj lomljenja srafova odnosno brezona.

Pripremio i sastavio: YUgisa